Gde si? Isto pitanje i isti nemir u našim srcima. Ista noć, preslikana.Sve su prethodne bile ovakve i sve će naredne biti. Sa nemirom na put u beskraj. Jer čini se da je odmah iza ugla život samo za nas dvoje, a ipak je nedostižan.Vidim ga očima i osećam srcem.Vodim taj život sa tobom,sa tobom se budim i ležem.Nije nađa ljubav ona koja se spominje već ona o kojoj se priča i o kojoj nastaju legende. Kao da smo izabrani da je čuvamo i branimo od ružnih pogleda, od osuda…Kao da smo postavljeni tu da svu njenu čar pokažemo.Kao da smo poslednji koji se volimo i jedini koji su se ikad voleli. Kao da sve sile ovog sveta se spojiše u našim srcima i telima. Svaki osećaj je samo tvoj. Kao da smo dva tela, a jedna duša. Plašim se da te ljubavlju ne povredim. Toliko te volim da je greh ne dokazati ti to.Toliko te volim da ne umem da sakrijem bol i mržnju prema daljini koja mi te odvlači. Dišem sa tobom i za tebe.Svaki moj uzdah je nova nada za tebe, za nas. Želim da živim jer i ti moj život živiš. Želim da se smejem jer moja sreća se na tvom licu vidi. Ne postoji jači osećaj od onog kad sam ti u zagrljaju.Tada smo nepobedivi i jaki toliko da možemo protiv celog sveta. Tada za nas ne postoji ni juče ni sutra.Samo tada. Neka Bog oprosti greh sto te samo za sebe želim. Neka mi oprosti što zaboravljam svoje mesto. Neka oprosti kad je već od sebe dao toliko i darovao nas ovim osećajem. Ti si meni ispunio dane i za tebe, srećo, živim. Samo si ti razlog mog postojanja i bez tebe ne umem.
-
Нема коментара:
Постави коментар